Na domaćem tržištu polovnih automobila dominiraju vozila proizvedena između 2007. i 2011. godine sa evro 3 i 4 dizel motorom koja su, prema podacima sa portala Polovni automobili, činila čak 75 odsto od ukupne prodaje polovnjaka.
Iako je bilo najava da početkom tekuće godine stupa na snagu zabrana uvoza vozila sa evro 3 i 4 motorom, Petar Veličković kaže za Tanjug da će se to u nekom trenutku ove godine dogoditi.
"Moramo da budemo svesni da tada dobar deo tržišta neće biti dostupan kad je reč o uvozu iz EU. Naravno, tim automobilima, koji su već registrovani u našoj zemlji, moći ćemo nesmetano da trgujemo. Njihova ponuda je ogromna pošto se godišnje uveze između 120.000 i 150.000 polovnjaka", rekao je Veličković.
Sagovornik ističe da je velikom broju vozača pri kupovini vozila potrošnja glavno merilo, kao i koliko će u dužem vremenskom periodu potrošiti na gorivo.
Međutim, kada su u pitanju nova vozila, on ističe da je situacija dijametralno suprotna.
"Više od polovine svih novih vozila koja su prvi put registrovana prošle godine u Srbiji je na benzinski motor, dok su dizeli daleko u manjem broju", naveo je on.
Takođe, Veličković je istakao da je prošlu godinu obeležio nastavak trenda pada prodaje polovnih automobila koji je iznosio 2,7 odsto.
"Ako bismo to uporedili sa 2022. odnosno sa 2021. godinom ohrabruje što taj procenat nije veliki. U 2021. godini pad prodaje iznosio je čak 15 procenata što nam govori da su u 2023. zabeleženi nešto bolji prodajni rezultati", rekao je Veličković i dodao da je na tržištu EU došlo do dvocifrenog rasta prodaje novih automobila.
"Prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila, (ACEA) u 2023. godini prodato je ukupno 10,5 miliona jedinica, što je za 13,9 odsto više u odnosu na pretprošlu godinu", navodi on.
Veličković dodaje da domaće tržište svake godine beleži rast prodaja hibridnih vozila, naročito kada je reč o novim automobilima.
"Pre par godina oni su činili 15 odsto ukupne ponude, a u 2023. su na respektabilnih 23 procenta. Tu postoji ekonomski faktor jer postoje određene pogodnosti za registraciju tih automobila, ali je činjenica da se deo naših vozača koji to sebi može da priušti, okreće jeftinijim vozilima. U tom smislu, prošle godine imamo i rast prodaje čisto električnih automobila, tako da polako, ali sigurno, raste i ponuda takvih vozila i na sajtu Polovni automobili", navodi Veličković.
U analizi portala navode da Srbija nije jedina zemlja sa nešto lošijim prodajnim rezultatima polovnih vozila u prošloj godini.
Sajt Autovista 24 poredio je prodajne rezultate polovnjaka iz novembra prošle godine sa istim periodom 2022. na nekim od najvećih evropskih tržišta.
Prema tim podacima u Italiji je zabeležen pad od 10,9 odsto, u Španiji od 2,5 procenata, Austriji jedan odsto i Švajcarskoj 0,2 odsto.
Najveći rast u ovom periodu zabeležila je Francuska od 24,4 odsto, a prati je Nemačka sa porastom od 8,3 procenata.
Kako je navedeno, nema promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele.
"Srpski vozači najviše veruju Folksvagenovim modelima: golfu, pasatu i polu, svih generacija, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli audija, opela, pežoa i renoa. Osim nabrojanih modela Folksvagena, u 2023. godini su se kupovali fijat punto, audi A4 i dva opelova modela korsa i astra", kažu u Polovnim automobilima.